Kratke Priče

Praštanje i posledice

U iščekivanju velikog trenutka, Milan je sedeo u prvom redu sale za promociju i trudio se da kontroliše nervozu, pritiskajući kolena znojavim dlanovima. ”Još samo pet minuta” – pomislio je u sebi, ”i sve će se isplatiti”. Dve duge godine prikupljanja informacija, istraživanja, razbacanih misli, neurednog života, neprospavanih noći, odricanja od užitaka kojima su se predavali momci u ranim dvadesetim, kvarenja vida pod užarenim treperenjem monitora a sada je sve pretilo da dobije svoj smisao. Ostvarenje sna, njegovog najvećeg.

Bilo je nečega u zamisli kako jednog dana prolazi pored izloga sa bestselerima, zastaje, ugledavši svoj odraz u staklu a iza njega i svoje ime na zlatnim koricama sa naslovom ”Praštanje”. Slogan ”Knjiga koja će promeniti Srbina” jeste zvučao pompezno i preambiciozno, ali su očekivanja bila srazmerno velika. Ulivala su nadu da će ljudi ceniti napisano, prepoznati se u opisima svakodnevnog života u Srbiji i njenom glavnom gradu u poslednjih 20 godina. Pritisnut ratom uslovljenom mržnjom, političkim naviranjima, navijačkim razmiricama i savremenim društvenim devijacijama koje su probila pravoslavne barijere postavljene od strane naših predaka, adolescent se nalazi u nezavidnoj poziciji. ”Praštanje” nudi objašnjenja, stavove, različite poglede na razloge poremećenog stanja svesti a sve to kroz ljubavnu priču, naivnu i naizgled bezazlenu a zapravo fatalnu. Onakvu kakvu smo svi već imali ili mogli da imamo.

Milan je ponavljao u sebi najbitnije rečenice govora koji će svakog trenutka održati, kada ga je iznenadna tišina u sali prenula u stvarnost. Novinari koji su ga okruživali prestaše sa žamorom, začuše se klikovi kamera i priprema tehničkih naprava. A osoba koju je Milan čekao se pojavila i zauzela svoje mesto za govornicom.

Jana Majer, njegova dugogodišnja prijateljica i osoba bez koje ovakva medijska promocija ne bi bila moguća. Stajala je čvrsto i samouverenim pogledom skenirala čitavu prostoriju, fiksirajući očima svakoga ko bi joj uzvratio. Izraz lica joj je  bio mešavina uzbuđenosti i neodoljive ženske čednosti. Milan je obožavao to kod nje i bio svestan činjenice da je malo onih koji na njen osmeh ostaju ravnodušni. Svi su sa otvorenim nestrpljenjem želeli da čuju kakva je to knjiga koja se tako značajno najavljuje a tajanstvenosti je doprinela i činjenica da promociju najavljuje uspešna marketing menadžerka o kojoj se nije puno znalo. Na ivici belih, plastičnih stolica se čekalo saopštenje a Milan je i dalje nervozno trljao dlanove. Konačno će biti prepoznat kao pisac. Oker platno iza Jane preplaviše boje iz projektora koje kroz par trenutaka formiraše jasnu sliku knjige u prepoznatljivim koricama. Prizor je postajao raj a Milan se pretvorio u čist upijač Janinih reči.

– Hvala vam što ste se odazvali pozivu. – njene reči odzvoniše prostorijom uz nedefinisani žamor prisutnih. Fotografi oklevajući uhvatiše par fotografija. – Nadam se da vas ova pomalo misteriozna kampanja nije previše nervirala i uveravam vas da će se čekanje isplatiti. – nastavila je u ujednačenom ritmu , uz par otetih smešaka koji su joj se stidljivo krivili usne dok je govorila. Milan se pitao da li to iko primećuje osim njega. A onda je najavila knjigu rečima iz Milanovog govora koji je stajao pred njom. I dodala:

– U knjizi su iznesena mnoga mišljenja ljudi iz političkog i javnog života, otkriveno nekoliko tajni nekadašnjeg državnog vrha i izrečene tvrdnje koje će biti predmet rasprava narednih godina.

Nekolicina ljudi je sada već stajala sluteći neočekivano. Milan je bio pomalo iznenađen Janinim uvodom ali se uzdao u to da ona zna šta radi.

-Stoga, u narednom periodu ću posebno povesti računa o svojoj bezbednosti. Svi znamo kako pisci ovakvih dela i zagovornici istine u našoj sredini mogu završiti. Moraću da vas razočaram, ali na dodatna pitanja danas neću odgovarati. Potpisivanja primeraka neće biti a knjiga će od sutra biti puštena u prodaju. Želim vam ugodan dan.

Okrenula se ka vratima i uz pratnju dvojice najavila da napušta prostoriju. Zavladao je apsolutni novinarski haos. Skakali su po stolicama, peli se na binu ne bi li došli do nje, blicevi su sevali, različita pitanja odjekivala oko Milana a on je sedeo, ukopan i nemoćan. Njemu su se sva pitanja svela na jedno: ZAŠTO? Nesigurno je ustao, pokušavajući da dođe sebi. Stampedo reportera ga je izgurao na drugi kraj prostorije i odatle mu je palo na pamet da pažljivije osmotri veliko platno. Na koricama knjige, zlatnim pisanim slovima kao ime autora stajalo je ”Jana Mejer”.

Kao po inerciji, okrenuo se ka izlaznim vratima gde je ugledao nju koja mu prvi put uzvraća pogled. Taj pogled govorio je jasno – ”Pobedila sam”. I napustila je salu.

***

Sada je sedeo u svojoj sobi, okružen novinskim isečcima koji su zalepljeni visili sa zidova. Kada je tog jutra ustao i pogledao kroz prozor, drugačije je zamišljao ostatak dana. Vedrom raspoloženju doprinela su i sećanja na prethodnu noć. Setio se kako se Jana iznenada pojavila na njegovim vratima u momentu kada se spremao da legne pred svoj veliki dan. Izabrala je pravi trenutak. Što i nije bilo tako teško s obzirom na činjenicu da je Milan u protekle 2 godine bio lišen svakog ženskog dodira. U njenim očima je video sve što mu je trebalo i shvatio razlog njene iznenadne posete. Ili je bar tada tako mislio. Bila je to noć vredna pamćenja koje je u velikoj meri zasenjeno gorčinom koja je pretila da pomrači sva osećanja koja su se u njemu rađala prema simpatičnoj Slovenki. I da li je ona uopšte Slovenka? Jednom je čuo da se njeno prezime svrstava u jevrejska. Odjednom, više ni u šta nije bio siguran. Kako je dozvolio jednoj osobi o kojoj je tako malo znao da mu se do te mere uplete u život? Celu organizaciju objavljivanja knjige prepustio je njoj. Imala je pristup originalnim rukopisima, resursima i spisima, bila obaveštena o svim njegovim putovanjima, istraživanjima i brigama. Toliko je poverenja imao u nju i cenio srdačno interesovanje. Jednom je proveo mesec dana u Sarajevu bezuspešno pokušavajući da stupi u kontakt sa ratnim novinarom. Dugi telefonski razgovori sa Janom i njena neumorna ubeđivanja su ono što ga je odvratilo od pomisli da odustane. Ovakva sećanja su navirala. Neki njeni postupci postaše jasniji.

Flaša viskija je postajala lakša a Milanove misli sve teže. Dva sata nakon najveće izdaje u njegovom životu, sedeo je u svom stanu i pitao se šta je sledeće. Da li će se oglušiti o pretnje njenih telohranitelja koji su se sa njim suočili nakon konferencije i gurajući mu pare u džep savetovali da odustane od svega, ili će se zaista ponašati kao da ništa od njega nije oteto i nastaviti dalje. Znao je da nema snage da zaboravi. Milan nikada nije bio uporna osoba. Nije umeo da istraje i izdrži kada je najviše trebalo. Ali onda je počeo sa pisanjem Praštanja i sve se promenilo. Tek sada je shvatio koliko ga je ta knjiga promenila. Smisliće nešto, odustajanje mu je bilo nezamisliva solucija. Ali prvo će dati sebi malo oduška.

U lokalnom baru po imenu ”Raf”, televizor je prikazivao prvi kanal RTS-a a u toku je bila reportaža o tajanstvenoj i skandaloznoj konferenciji povodom prve knjige mlade spisateljice Jane Majer (kako su je sada nazivali). Posmatrao je to sa mešavinom besa i tuge. I ponovo preživljavao trenutke iz sale, a naročito onaj kada je video njeno ime na koricama.

Uskoro su sve novine, radio i TV stanice pisale o tome. Knjiga je bila u središtu nezapamćene medijske pomame. Jana je gostovala u brojnim emisijama, javno izgovarala Milanove rečenice a on je svaki put bivao iznova zaprepašćen koliko ih je dobro zapamtila. Ona je sada imala sve što je on želeo i čemu je stremio. Gomilu zasluga. Teško je bilo živeti kao jedini svedok i jedina žrtva ovakve medijske nepravde. Nemoćan da bilo šta učini, provodio je dane zaludan i potišten.

***

I tako je prošla godina. Nije bilo napretka. A onda ju je jedne večeri sasvim slučajno ugledao u ćošku kafića u koji je često svraćala. Nije bila sama. Razmenjivala je strasne poljupce i preterano slobodne dodire sa momkom razbarušene kose, obučenog u stilu osamdesetih godina dvadesetog veka. Baš onako kako se on nekada oblačio i ponašao. Isprva, Milan oseti napad panike i oklevanja, ali njegov zarozan, pijani lik u ogledalu nije mu to dozvolio. A onda, dok je prizor koji je imao ispred sebe prerastao u sve otvoreniji prikaz strasti, nešto u njemu ga brzinom svetlosti natera da napusti lokal. Nije bio siguran da li je to bila ljubomora jer mu do tada njen lik nije pokretao unutrašnje turbine čak ni kada bi mu se smeškala sa bilborda i reklama. Ali ovaj put, osetio je snažnu potrebu da se osvesti i dovede u red. Znao je da može, ili se bar nadao.

***

Godinu i po dana nakon te noći, stajao je ispred iste one gomile novinara, blogera i raznih njuškala medijskog sveta. Zahvaljujući dobro osmišljenom planu, uspeo je da u tajnom dogovoru sa jednim od manje poznatih izdavača organizuje sopstvenu  promociju nove knjige. A u njoj je objavio sve. Celu istinu. Ovaj put ga ništa neće zaustaviti. Ovaj put je još veći napor iza njega i plodovi mu neće pobeći. Svi resursi, intervjui, i činjenice, upakovani u novu knjigu koja kao neoboriv dokaz služi u korist otkrivanja pravog identiteta pisca Praštanja, sada već kultnog romana.

U svojoj glavi vrteo je nekoliko različitih repertoara obraćanja i bivao sve nestrpljiviji dok se nije konačno odlučio da počne.

– Dobar dan, gospodo. – tako je blizu sve, mislio je u sebi. Samouvereno je skenirao čitavu prostoriju pogledom, trudeći se da nikoga ne izostavi, da se svakome obrati pojedinačno. – Hvala vam što ste se odazvali u ovolikom broju i obećavam vam da…

A onda je ugledao poznato lice. U drugom redu. Ispod sportskog kačketa. Smešila mu se dok su joj se srebrnaste lokne spuštale niz lice sa obe strane obraza

-Samo momenat, izvinjavam se. – uzeo je gutljaj vode, vidno uzrujan. I pokušao da nastavi. – Dakle, obećavam vam da će se ovom prilikom…

Ali dalje nije mogao. Njen pogled je bio previše za njega. Trudio se da ne gleda, ali je u glavi kao urezanu sliku najfinijeg kvaliteta imao njen izraz lica. Pobednički, ponovo. Koliko god da je bio samouveren, ona je izgledala jače i sa više samopouzdanja. Kao da je sa nestrpljenjem iščekivala da napravi budalu od sebe.

– Jana Mejer, – počeo je nekako – ona je… Ona je… Ja sam njen veliki fan i ova knjiga je rađena po uzoru na Praštanje. Nadam se da će vam se dopasti. – U naletu nesvestice, Milan je pokušao da bez ičije pomoći napusti prostoriju. Kola hitne pomoći i lekarska ekipa su se pojavili na vreme. Svestan da je zabrljao i pod okriljem još jednog poraza, gledao je u plafon ambulantnog vozila. Bio je zaljubljen u nju sve vreme, sada je shvatao. Vid je počeo ponovo da mu se muti kada mu se ženska ruka nežno spustila na čelo. Sićušnim atomima snage potrudio se da joj osmotri lice ispod bolničarske kapice. Nije mu bilo teško da ga ponovo, sa jednakom usplahirenošću prepozna. Jana. Bila je tu.

– Ne brini, biće sve u redu. – govorila je utešnim glasom. – Iskupiću ti se za sve, samo se odmori.