Svemu su krive ove pasje godine... Zaokružiš tri decenije i skratiš koplja, poneseš manji štit a konja više i ne vodiš u boj. Plašiš se i dalje, ali samo neizvesnosti. Svakoj rani znaš vreme zarastanja. I poznaješ bol, spreman je odgovarajući krik, svaki uzdah mirno sačeka svoj red. I prođe, svaki put u sve jačoj tišini. I ko sam ja da njoj zameram što neće ni na sekund da odglumi da ne zna moj sledeći potez. Ko sam ja da ispred nje stanem i da se preslabog garda �

Sedeti u tišini i pisati dok se svetlost lampe u uglu sobe jedva nazire, nije lako. Dok se život dešava negde izvan, možda i kilometrima daleko, biti osuđen na vrtoglavo naviranje jeftinih ideja koje neskromno pretenduju da postanu priče, nije lako. Preispitivati svaku svoju odluku, donesenu i nedonesenu, nazirati milione scenarija a ne radovati se nijednom, nije lako. I nije lako pronaći reči za nešto što se ne da opisati, što se ne može ponoviti i ovekoveciti bilo kojim zemaljskim

Koliko vam se puta desilo da se nađete u knjižari a nemate kod sebe spisak knjiga koje biste želeli da kupite? Koliko puta ste pokušali da napravite spisak knjiga koje ćete čitati? Ili koliko ste puta zaboravili gde vam je taj spisak? Da li u svom okruženju imate ljude koji su pročitali slične knjige kao vi? Ili koji bar čitaju redovno, pa vam mogu preporučiti neke nove naslove. Znate li koliko knjiga čitate godišnje? Goodreads je aplikacija - društvena mreža koja pru�

Znate, i ja imam tog nekog prijatelja kog je jednom, sada već davno, ostavila devojka. Tehnički, ostavio je on nju, ali mu se zbog komplikovane prirode situacije više isplati da kaže kako je ostavljen. Tako se, uostalom, i oseća. Ako bismo se još samo malo bavili tehnikalijama, shvatili bismo da ona njemu nikada i nije bila ništa više od samo jedne žene koja se tako pojavi, ostavi traga čija se snaga i dubina nikada ne mogu objasniti, a kamoli ukloniti. Prebolećeš ti to već n

Svanulo je sedamsto devedeseto jutro mog izgnanstva. Kiša i dalje nije pala a beton je to iskoristio da se još malo iskrivi pod suncem koje je tvrdoglavo pržilo. Kroz ispucale prozorske okvire svog stana posmatrao sam ulicu i prolaznike. Posmatrao sam ženu u stanu preko puta kako pažljivo širi beli veš na uzanoj terasi. Vodila je računa o svakoj krpici, starala se da bude što više razvučena, ali toliko da štipaljkom uspešno obuhvati i sledeću. Delovalo mi je kao da je svaki santim