Crtice

Svemu su krive ove pasje godine... Zaokružiš tri decenije i skratiš koplja, poneseš manji štit a konja više i ne vodiš u boj. Plašiš se i dalje, ali samo neizvesnosti. Svakoj rani znaš vreme zarastanja. I poznaješ bol, spreman je odgovarajući krik, svaki uzdah mirno sačeka svoj red. I prođe, svaki put u sve jačoj tišini. I ko sam ja da njoj zameram što neće ni na sekund da odglumi da ne zna moj sledeći potez. Ko sam ja da ispred nje stanem i da se preslabog garda �

Nastavi čitanje

Crtice

Sedeti u tišini i pisati dok se svetlost lampe u uglu sobe jedva nazire, nije lako. Dok se život dešava negde izvan, možda i kilometrima daleko, biti osuđen na vrtoglavo naviranje jeftinih ideja koje neskromno pretenduju da postanu priče, nije lako. Preispitivati svaku svoju odluku, donesenu i nedonesenu, nazirati milione scenarija a ne radovati se nijednom, nije lako. I nije lako pronaći reči za nešto što se ne da opisati, što se ne može ponoviti i ovekoveciti bilo kojim zemaljskim

Nastavi čitanje