Crtice

Možeš da slušaš neku svoju muziku; finske garažne bendove i a capella ženski hor iz poljske. Možeš da gledaš serije za koje niko nije čuo; korejske, tajlandske pa i japanske ako imaš želudac. Možeš da voziš stari auto jer ‘ima dušu’. I nosiš pocepane farmerke, izbledele majice ispod vezenih džempera. Šetaš razbarušene kose i smrknutog lica, hodom stranca u sopstvenim ulicama.
Možeš sve to, samo da bi se razlikovao.

Ali ispod ćeš i dalje biti isti.

U toj potrebi da se razlikuješ svakim delom svoga postojanja, ostaćeš isti i bićeš sličniji onome što te užasava nego neko kome nije stalo.
Neko ko jede iste pljeskavice sa kioska ispred koga se masa smrzava nakon izlaska.
Neko ko pleše uz ritam masakriranih autotjun narodnjaka.
Neko ko gleda Južni Vetar i poistovećuje se sa mediokritetom glavnog lika.
Neko ko obilazi etno sela po Srbiji i taguje se na instagramu.
Neko ko…shvataš poentu…

Ćuti i igraj.

I kači slike kineskog porculana čija je vrednost jednaka donjem vešu iz Arilja.